Rečnik pojmova u fotografisanju

• U ovom delu bloga, ću izneti pojmove koji se često koriste u fotografisanju, a sa kojima čete se često susretati i na vašim aparatima.

Da polako pređemo na rečnik pojmova:

1. Piksel (eng. pixel)
2. Megapiksel (eng. megapixel)
3. CCD (skr. eng. Charged Coupled Device)
4. CMOS (skr. eng. Complementary Metal Oxide Semiconductor)
5. Rezolucija (eng. resolution)
6. Opticki zum (eng. Optical Zoom)
7. Digitalni zum (eng. Digital Zoom)
8. AF (eng. Auto Focus)
9. AE (eng. Auto Exposure)
10. Žižna daljina (eng. Focal Length)
11. Expozicija (eng. Exposure)
12. Red Eye (crvene oci)
13. TFT (skr. eng. Thin Film Transistor)
14. ISO (skr. eng. International Standards Organization)
15. Macro, CloseUp (makro) – LCD (skr. eng. Liquid Crystal Display)
16. Zatvarac (eng. Shutter) – Blenda, otvor blende (eng. Aperture)
17. TTL (skr. eng. Through The Lens)
18. Balans belog (eng. white balans)
19. USB (skr. eng. Universal Serial Bus)
20. NTSC
21. PAL
22. AVI
23. CompactFlash (CF)
24. SecureDigital (SD)
25. Card (xD)
26. MultiMedia Card (MMC)
27. Memory Stick (MS)
28. JPEG (skr. eng. Joint Photographic Experts Group
29. RAW (srp. sirovo)
30. DSLR (skr. eng. Digital Single Lens Refl ex)
31. FPS (skr. eng. Frame Per Second)

U daljem prilogu ću ukratko objasniti pojedinačno sta znače skraćenice.

Piksel (eng. pixel, PIctureELement) Piksel je najmanji element, konkretno, jedne digitalne fotografi je. Pikseli određuju i rezoluciju CCD čipa, rezoluciju ekrana monitora, veličinu i kvalitet fotografije (npr. 1600 x 1200 piksela)
Megapiksel (eng. megapixel) 1 megepiksel čini 1 000 000 piksela (npr. Fotoaparat ima 2 megapiksela, znači ima maksimalnu rezoluciju od 1600 “puta” 1200 piksela što iznosi približno 2 000 000 piksela (1 920 000)) CCD (eng. Charged Coupled Device)
CCD je čip, odnosno sensor u digitalnom fotoaparatu koji je osetljiv na svetlost. Ono što je kod klasičnih fotoaparata film, to je kod digitalnih CCD (ili CMOS) čip, odnosno sensor.
CMOS (eng. Complementary Metal Oxide Semiconductor) CMOS je druga vrsta svetlosnog senzora koja se, uglavnom, nalazi kod profesionalnih SLR digitalnih fotoaparata.
Rezolucija označava broj piksela na jedinici površine (npr. 500 dpi – 500 tačaka, piksela po jednom inču).
Optički zum: Sposobnost digitalnog fotoaparata da pomoću optike (objektiva) kvalitetno približi udaljeni objekat koji fotografi šemo. Fotoaparat sa optičkim zumom ima promenljivu žižnu daljinu. (pogledaj pod “Žižna daljina”).
Digitalni zum: Digitalni zum, u odnosu na optički, je mnogo lošije rešenje zumiranja objekta jer digitalni zum u stvari “iseče” centralni deo fotografi je i pokazuje nam ga uvećanog (sa osetnim gubitkom kvaliteta fotografi – je).
AF (eng. Auto Focus) Autofokus služi za automatsko izoštravanje fotografi je koji precizno određuje udaljenost (razdaljinu) objekta koji se fotografiše.
AE (eng. Auto Exposure) AE je automatski sistem koji precizno određuje vreme i količinu svetlosti koja se eksponira na svetlosni senzor digitalnog fotoaparata (vidi “Ekspozicija”).
Žižna daljina (eng. Focal Length) Žižna daljina je rastojanje između žiže objektiva i njegovog optičkog centra, odnosno najkraće rastojanje izmedju objektiva i svetlosnog senzora na kome objektiv formira oštru sliku kada je podešen na beskonačnost.
Ekspozicija (eng. Exposure) Ekspozicija je količina i vreme svetlosti koja osvetljava (eksponira) svetlosni senzor digitalnog fotoaparata. Količinu i vreme eksponiranja svetlosnog senzora svetlošću određujemo veličinom otvora blende i brzinom zatvarača.
Red eye (srp. Crvene oči) “Crvene oči” su nepoželjan efekat prilikom upotrebe blica pri fotografi sanju. Efekat nastaje prilikom odbijanja bljeska o unutrašnu stranu oka.
TFT (eng. Thin Film Transistor) TFT je vrsta LCD ekrana visoke rezolucije koji se pored ostalih uredjaja ugradjuje i u digitalne fotoaparate.
ISO (International Organization for Standardization) ISO je mreža internacionalnih standarda 146 zemalja sveta sa sedištem u Ženevi, Švajcarska. Koristi se, konkretno, za osetljivost svetlosnog senzora digitalnih fotoaparata (npr. ISO 100, ISO 200 itd.)
Macro, CloseUp (srp. makro) Makro mod (opcija) služi za fotografisanje makro fotografija, a makro fotografija je svaka fotografija na kojoj je fotografisani objekat veći od svoje prirodne veličine.
LCD (eng. Liquid Crystal Display) LCD je u stvari mali ekran na digitalnom fotoaparatu koji nam pruža mogućnost pregledanja fotografija odmah nakon fotografisanja kao i ostale informacije vezane za konkretan model digitalnog fotoaparata i njegovih podešavanja.
Zatvarač (eng. Shutter) Kod digitalnih fotoaparata postoje mehanički i elektronski zatvarači. Bilo da su mehanički ili elektronski, imaju ulogu da u određenom vremenskom periodu propuste svetlo koje će eksponirati svetlosni senzor digitalnog fotoaparata.
Slika mehaničkog zatvarača: Blenda (eng. Aperture) Blenda je uređaj ugrađen u objektiv fotoaparata koji pomoću tankih metalnih listića koncentrično smanjuje i povećava otvor objektiva, čime regulišemo količinu svetlosti koja će da “padne” na svetlosni senzor digitalnog fotoaparata.
JPEG (eng. Joint Photographic Experts Group) Najčešći i najpopularniji format zapisa digitalnih fotografija.
TTL (eng. Through The Lens) Konkretno, vezano za digitalne fotoaparate, opis rada nekog sistema digitalnog fotoaparata, kao sto je AF, koji svoju funkciju obavlja kroz objektiv (through the lens) fotoaparata.
Balans belog: balans bele boje (eng. White Balance) Sistem koji proračunava balans belog, odnosno balans bele boje, ima ulogu da što vernije prikaže snimljenu fotografi ju. Većina današnjih digitalnih fotoaparata ima predefinisana podešavanja za balans bele boje (npr. po danu, noću, veštačko svetlo itd.).
USB (eng. Universal Serial Bus) Jednostavan i brz način za povezivanje i prenos podataka sa, konkretno, digitalnog fotoaparata i obrnuto.
NTSC je televizijski (video) standard koji se najčešće koristi u Americi i u Japanu.
PAL je televizijski (video) standard koji se najčešće koristi u Evropi.
AVI Windowsov format zapisa video fajlova čija je ekstenzija .AVI (npr. fi lm.avi, rodjendan.avi itd.)
Compact Flash (CF) Compact Flash je vrsta memorijskih kartica na koju se, konkretno, snimaju fotografi je načinjene digitalnim fotoaparatima. Postoje dve vrste Compact Flash kartica a razlikuju se po debljini: Compact Flash Tip I je debljine do 5mm, dok je Compact Flash Tip II debljine do 9mm
Secure Digital (SD) Secure Digital je vrsta memorijskih kartica na koju se, konkretno, snimaju fotografije načinjene digitalnim fotoaparatima. Manja je I skuplja u odnosu na Compact Flash kartice. Danas je sve više u upotrebi, što se tiče digitalnih fotoaparata.
Picture Card (xD) xD Picture Card je vrsta memorijskih kartica na koju se, konkretno, snimaju fotografije načinjene digitalnim fotoaparatima. Manj je I skuplja u odnosu na Compact Flash I Secure Digital memorijske kartice.
MultiMedia Card (MMC) MultiMedia Card je vrsta memorijskih kartica na koju se, konkretno, snimaju fotografi je načinjene digitalnim fotoaparatima. Sve je manje u upotrebi.
Memory Stick (MS) Memory Stick je vrsta memorijskih kartica na koju se, konkretno, snimaju fotografi je načinjene digitalnim fotoaparatima. Kompatibilna je sa svim Sony digitalnim uređajima, što je velika prednost ako imate više istih.
RAW (srp. Sirovo) Format zapisa digitalnih fotografija direktno sa svetlosnog senzora digitalnih fotoaparata bez ikakve obrade I kompresije, u odnosu na ostale formate (npr. JPEG).
DSLR (eng. Digital Single Lens Refl ex) Jendooki refl eksni fotoaparati. U digitalnoj fotografi ji, profesionalni I mnogo skuplji fotoaparati sa izmenljivim objektivima.
FPS (eng. Frame Per Second) Služi za označavanje broja frejmova (sličica) u sekundi nekog video zapisa (npr. 30 fps).

1) Otvor blende ili f-broj
Blenda (engl. aperture) je zatvarač koji stoji preko sočiva. Kada se blenda otvori, ona propušta svetlost u fotoaparat. Ako se blenda otvori više, u fotoaparat ulazi više svetla. Ako se otvori manje, ulazi manje svetla.
Mera otvora blende naziva se f-broj. Možete ga videti na ekranu vašeg digitalnog fotoaparata. Ako je f-broj veći, blenda je zatvorenija. Ako je f-broj manji, blenda je otvorenija. Da, suprotno od onoga što bi bilo logično.
Na većini digitalnih fotoaparata, f-broj se kreće negde između  2 i 22, mada je moguć i veći raspon. Ako je f-broj 2, to znači da je blenda sasvim otvorena. Ako je 22, to znači da je blenda gotovo sasvim zatvorena, te da u aparat ulazi veoma malo svetlosti.
Zašto je otvor blende bitan? Ako fotografišete u ambijentu u kom je osvetljenje slabo (recimo u sumrak, ili u zatvorenom), potreban vam je veći otvor blende, kako bi više svetlosti moglo da uđe u aparat. Ako fotografišete u ambijentu u kome je svetlost izuzetno jaka (pustinja u podne), potreban vam je mali otvor blende, inače će u aparat ući previše svetlosti.
Za one koji žele da znaju više:
Svako sočivo ima svoju žižnu daljinu. Žižna daljina je fizička osobina sočiva, i predstavlja rastojanje između sočiva i tačke u kojoj se seku zraci svetlosti koji su prošli kroz to sočivo. Objektiv u fotoaparatu nije jedno sočivo, nego sistem sočiva. Jednostavnosti radi, on se obično posmatra kao jedno sočivo.
F-broj ili otvor blende nije zaista prečnik otvora blende, iako se, jednostavnosti radi, tako tretira. F-broj je količnik žižne daljine objektiva (kombinovane žižne daljine svih sočiva koja čine objektiv) i otvora blende (prečnika kružnog otvora koji nastaje povlačenjem blende ka ivicama sočiva).
Ako fotoaparat ima objektiv od 36 mm (to vidimo na prstenu za zumiranje) a f-broj iznosi 4 (to vidimo na ekranu aparata), to znači da je stvaran prečnik otvora blende zapravo 9 mm.
Zumiranje je proces u kome se sočiva u objektivu međusobno približavaju ili udaljavaju. Tako se kombinovana žižna daljina objektiva menja. Možda ste primetili da, ako podesite f-broj i zatim zumirate, aparat sam promeni vaš f-broj. To je zato što, kao što smo gore objasnili, f-broj zavisi od žižne daljine objektiva. Kada menjate žižnu daljinu objektiva (zumiranje), f-broj se nužno menja sam od sebe.
Standardna f-skala je: 1.4, 2, 2.8, 5, 5.6 itd. Svaki sledeći veći broj označava da duplo manje svetlosti stiže do “filma”. Noviji aparati imaju precizniju skalu, recimo 2.8, 3.2, 3.5, 4 itd. Koraci f-skale zovu se f-koraci (engl. f-stops).
2) Brzina zatvarača
Zatvarač je, fizički gledano, isto ono što određuje i otvor blende. To je isti onaj zatvarač koji prekriva sočivo, i koji se sa njega sklanja u trenutku kada pritisnete dugme. Kada pritisnete dugme, zatvarač se na trenutak povlači sa sočiva, da bi ga već sledećeg trenutka ponovo prekrio, sprečivši dalji dotok svetlosti u aparat.
Što je brzina zatvarača (engl. shutter speed) veća, to će se on brže vratiti preko sočiva, pa će u aparat ući manje svetlosti. Ako je brzina zatvarača mala, sočivo će duže ostati izloženo, pa će u aparat ući više svetlosti.
Brzina zatvarača takođe je, kao i otvor blende, napisana na ekranu digitalnog fotoaparata. Na primer:
2”  =  2 sekunde
1”  =  1 sekunda
5   = 1/5 sekunde (radi jednostavnosti piše se samo imenilac)
100  = 1/100 sekunde
2000  = 1/2.000 sekunde

U zavisnosti od veličine otvora blende i brzine zatvarača, fotografija će ispasti svetlija ili tamnija, što objašnjavamo u narednoj sekciji – ekspozicija.
3) Ekspozicija
Ekspozicija je latinska reč koja znači jednostavno – izloženost. Ona govori u kojoj je meri film (ili, u slučaju digitalnog aparata, senzor koji zamenjuje film) izložen svetlosnim zracima.
Ekspozicija predstavlja odnos otvora blende (količina svetlosti) i brzine zatvarača (trajanje svetlosti). Ekspozicija je ukupna količina svetlosti koja uđe u aparat.
– Ako je ekspozicija prevelika, onda u fotoaparat dospe previše svetlosti (bilo količinski, bilo u trajanju) pa dobijemo fotografiju koja je preeksponirana. To znači da je fotografija suviše svetla, pa većina svetlih površina izgleda potpuno belo, što ne želimo.
– Ako je ekspozicija premala, onda u fotoaparat dospe premalo svetlosti, pa dobijemo fotografiju koja je podeksponirana. To znači da je fotografija suviše tamna.
Ako je ekspozicija prevelika (slika je presvetla), to može značiti da smo previše otvorili blendu (pustili smo previše svetlosti u aparat), ali isto tako može značiti i da smo stavili suviše malu brzinu zatvarača (dugo je ostao otvoren, pa je predugo puštao svetlost u aparat).
Ekspozicija se na ekranu digitalnog fotoaparata obično vidi u obliku jedne horizontalne skale sa podeocima, iznad koje se nalazi klizač. Ako je klizač tačno na sredini, onda je ekspozicija otprilike onolika kolika (aparat smatra da) bi trebalo da bude. Ako je klizač suviše daleko ulevo ili udesno, dobićete pretamnu ili presvetlu fotku.

Na nekim fotoaparatima ekspozicija nije prikazana u vidu skale sa podeocima, nego u vidu jednog broja koji ide od minus nešto do plus nešto. Nula označava idealnu ekspoziciju, negativna vrednost da je slika podeksponirana (pretamna), a pozitivna vrednost da je slika preeksponirana (presvetla).
Za one koji žele da znaju više:
Ako kvadrirate f-broj, a zatim tu vrednost podelite brzinom zatvarača, i onda za taj količnik uradite logaritam sa osnovom dva, dobićete vrednost ekspozicije. Ovo napominjemo radi onih koje zanima šta ekspozicija zapravo predstavlja.
Vrednost ekspozicije koju vidite na pomenutoj skali naziva se korekcijom ili kompenzacijom ekspozicije. Ako se (u ovom slučaju zelena) tačkica nalazi na sredini skale, to se naziva prirodnom ekspozicijom. Ukoliko onda povećamo brzinu zatvarača (manje svetlosti) tačkica će otići ulevo, pa će fotka biti podeksponirana. Da bismo to popravili, malo ćemo više otvoriti blendu (da propusti više svetlosti), čime ćemo kompenzovati ekspoziciju, tj vratiti je na normalu. Na isti način, ako promenimo otvor blende, onda ekspoziciju kompenzujemo tako što ćemo promeniti brzinu zatvarača.
4) Osetljivost “filma” (ISO)
Osetljivost filma naziva se još i ISO vrednost. Iako kod digitalnog fotoaparata zapravo nemamo nikakav film, ISO vrednost i dalje postoji, i označava osetljivost digitalnog senzora. ISO vrednost govori koliko je “film” osetljiv na svetlost.
Ako fotografišete u ambijentu u kom nema dovoljno svetlosti, često nije dovoljno da jako otvorite blendu (kako bi ušla veća količina svetlosti) i smanjite brzinu zatvarača (kako bi on što duže propuštao svetlost u aparat). Tada je potrebno da stavite i veću osetljivost filma, kako bi aparat bolje iskoristio to malo svetlosti što uspeva da prodre u njega.
ISO vrednost takođe podešavate na vašem digitalnom fotoaparatu, kao što podešavate f-broj (otvor blende) i brzinu zatvarača.
Tipična ISO skala ide od 100 pa do nekoliko hiljada. Ukoliko je jako mračno, treba vam što veća osetljivost, dakle i veći ISO broj. Međutim, ukoliko je ISO broj velik fotografije često ispadnu jako granulirane.
Ukoliko je jako svetlo, nije vam potreban veći ISO broj od 100.
Tipična ISO vrednost iznosi 100, za slikanje po relativno sunčanom danu i normalnim vremenskim uslovima.
5) Sve to zajedno?
Ukoliko ste pažljivo pročitali gornji tekst, shvatili ste da je suština fotografisanja u tome kako svetlost stiže u unutrašnjost fotoaparata.
Otvor blende određuje koja će količina svetlosti ući u fotoaparat
Brzina zatvarača određuje koliko će dugo ta svetlost ulaziti u fotoaparat.
Ekspozicija predstavlja odnos ove dve vrednosti.
Osetljivost filma (ISO vrednost) govori koliko će “film” (senzor) biti osetljiv na svetlost koja uđe u fotoaparat i padne na njega.
Od toga kako ćete podesiti svaki od ovih parametara zavisi kako će vam fotografija ispasti.

Možda ćete se zapitati zbog čega je potrebno toliko parametara koji se svi tiču dotoka svetlosti u aparat. Zar mala brzina zatvarača (svetlost dugo ulazi u aparat) u kombinaciji sa malim otvorom blende (mala količina svetlosti) nije isto što i velika brzina zatvarača (svetlost kratko ulazi u aparat) u kombinaciji sa velikim otvorom blende (velika količina svetlosti)?
Drugim rečima, zar nije svejedno da li “film” (ili njegov digitalni ekvivalent) kratko izložimo većoj količini svetlosti, ili ga dugo izložimo manjoj količini svetlosti?
Odgovor je da nije svejedno. Različite kombinacije ovih parametara obezbeđuju nam različite osobine fotografije, kao što su, recimo, zamućenje i dubinska oštrina. To je detaljnije objašnjeno u drugim tekstovima u ovoj sekciji sajta.
Međutim, da biste to shvatili, potrebno je da prvo dobro razumete suštinu otvora blende, brzine zatvarača, ekspozicije i osetljivosti. Kada shvatite ove koncepte, sve ostalo logično sledi iz njih.

Svako dobro svima koji čitaju ovaj tekst
Za sve one koji počinju fotografisanje samo napred i verujte u sebe.
Hvala na čitanju
Srdačan pozdrav
Lazar