Fotografisati životinje

Fotografisanje prirode je vrlo široko područje. Obuhvata sve od fotografisanja krajolika, bilja i životinja na zemlji i vodi, pa do makro i mikro fotografije. Sve je to prirodoslovna fotografija. Zbog opsežnosti teme ćemo se ovaj puta posvetiti samo užem segmentu – fotografisanju divljih životinja. Kako se ovde radi o nekoj vrsti lova na plen, tu vrstu fotografije su nazvali FOTO-LOV. Sa zakonskog stajališta koje kaže da smo dužni poštivati i neka ograničenja, za razliku od lovaca koji mogu loviti divljač u određeno doba godine, mi fotografi možemo loviti – fotografisati kroz celu godinu.

Postoje neka pravila

Nekih pravila se ipak moramo držati da ne bi došli u sukob sa zakonom kao i lovci s kojima se povremeno susrećemo u prirodi – lovištu. Lovci ulažu sredstva u objekte za opažanje i lov: posmatračnice, hranilišta i drugo. Zato posmatračnice možemo koristiti samo s njihovom dozvolom i u vremenu kada im nisu potrebane; ili pak zajedno s njima. Zato je saradnja s lovcima vrlo korisna da ne bi došlo do sporova. Istina je da bi lovci mogli povremeno pokazati više razumijevanja za naš rad jer bi se zajedno trudili za očuvanje prirode i života u njoj.

Zato u svom radu, fotografisanju životinja, iste ne smemo ugrožavati. To znači da moramo za dobru fotografiju neke životinje, pored dobre opreme imati još mnogo znanja o samom životu, navikama i životnom ciklusu te životinje. Moramo znati kako se hrani, kad izlazi na pašu ili se uputila u potragu za hranom. U svakom slučaju moramo znati gde koja vrsta živi i kako ne
smetano možemo prići u njenu blizinu.

Razlikujemo dvije glavne vrste: ptice i sisare. Naravno da tu pripadaju i razne bube i insekti koji ne ulaze u lovnu divljač i koje pokriva makro i mikro fotografija. Za obe već spomenute vrste poznajemo svoju tehniku snimanja iako je oprema vrlo slična ako ne i ista. Prije nego se posvetimo konkretnim uputstvima za fotografisanje još i ovo: foto-lov nije uobičajena
amaterska fotografija, već područje na granici s profesionalizmom. Tu tvrdnju dokazuju najmanje tri činjenice:

• Oprema za foto-lov je zahtevna i skupa

• Trebamo mnogo literature i znanja o životu i ponašanju divljih životinja; ovde spadaju i ptice.

• Trebamo mnogo vremena, strpljenja i takođe dobru fizičku spremu.

Za snimanje divljih životinja trebamo ogledalo-refleksnu kameru ili može i kompaktna s najmanje 10X zooma što na žalost nije uporedivo s kamerom promenjive optike. U današnje doba sve savremene kamere bilo analognog
ili digitalnog tipa imaju ugrađen motor i AF sistem.

Naravno da je pravi foto-lov bez pravog teleobjektiva s čim većom svetlosnom snagom skoro nemoguć, jer sve završi već kod prvog susreta s divljači. Nažalost, veća svetlosna snaga, posebno kod teleobjektiva znači dvostruko ili čak peterostruko višu cenu. Samo morate odlučiti koliko možete uložiti u opremu, te da li ćete te fotografije snimati za vlastito zadovoljstvo i
sećanje ili za kakvu javnu objavu. To vredi i za izbor kućišta kamere, kojih imamo posebno u digitalnoj izvedbi vrlo mnogo. Sve ipak nemaju mogućnost podešenja koje bi trebali kod fotografisanja divljih životinja. I kvalitet zapisa je vrlo važan, posebno ako računamo na mogućnost prodaje uglednim revijama ili boljom prezentacijom u obliku predavanja s digitalnom projekcijom.

Pogledajmo neke vrste objektiva, primerenih za foto-lov:

• zoom objektivi: 28-80, 28-105, 70-200, 100-300, 50-500 mm

• teleobjektivi: 200, 300, 400, 500, 600 mm

• telekonvertrri: 1,4x, 2x

Svi objektivi mogu biti s ručnim ili AF izoštravanjem; odaberite takvog koji se prilagođava sistemu koji imate. Ne zaboravite, da se AF može isključiti kada želite i izoštravati ručno. Odabir je vaš obzirom na to koje ćete vrste pretežno fotografisati. Kada ne fotorafisamo samo portrete ili trofej i gde moramo računati na brojna iznenađenja, trebamo najmanje zoom objektiv
28-80 ili 28-105mm, teleobjektiv 400mm ili zoom 100-300mm s telekonverterom 1.4x.

Korisno pomagalo je maskirni ogrtač ili kompletno maskirno odelo. 

Druga vrsta foto-lova je čekanje. Sve što smo do sada zapisali o veličini, udaljenosti i pristupu vredi i u ovom primeru. Za čekanje odaberemo odgovarajuće mesto gde se divljač najčešće zadržava ili dolazi na pašu. Lovačke čeke nisu nažalost najprimerenije jer su previsoko i divljač slikamo odozgo. Zato je bolje da odaberemo odgovarajuće sklonište na tlu ili malo
povišeno da bi fotografska perspektiva bila primerenija. Za takvo prikrivanje i čekanje postoje posebni šatori koji imaju više otvora za opažanje i snimanje.

Takav šator treba primereno sakriti i ostaviti u okolini da se divljač privikne na promenu. Tu dolazi do druge teškoće. Dogodilo se već da je šator neko našao i prisvojio ga. Zato višednevno postavljanje šatora dolazi u obzir samo u dogovoru s vlasnikom zemljišta i lovcima da se barem delomično
osiguramo od krađe.

U šatoru postavimo kameru na stativ i rasporedimo opremu da nam bude pri ruci. Kako je čekanje obično dugotrajno, dobro dođe kakav složivi stolčić ili tronožac. Doći moramo po mraku i šator napustiti tek tada kada divljač napusti okolinu. Samo tako ćemo i drugi put moći snimati. Kod čekanja na neku vrstu divljači može doći do iznenađenja (kod čekanja srne, pojavi se
lisica ili lasica), dobro je imati dva tela s dva različita objektiva da možemo upotrebiti pravu kombinaciju. Tu dobro dođe barem jedan objektiv sa stabilizacijom. S time što je veći teleobjektiv na stativu, možemo sa srednjim objektivom i stabilizatorom iz ruke fotografirati kroz bočne otvore na šatoru i time smo pokretljiviji.

Na čekama možemo upotrebljavati i baterijske lampe, posebno u hranilištima gde dolaze noćne životinje. Ne smemo zaboraviti da se bljesak u prirodi jače rasipa nego u zatvorenom prostoru te zato upotrebljavamo posebne tele dodatke koji su i uprkos tome ograničeni udaljenošću obzirom na snagu baterijske lampe. Za snimanje ptica često koristimo više baterijskih lampi istovremeno i posebne elektronske naprave, što je posebno poglavlje. Tehniku takvog snimanja
možete naći u odgovarajućim priručnicima i knjigama.

Nažalost, premalo je prostora da bi mogao opisivati pojedine varijante foto-lova, jer skoro svaka životinja zahteva svoj pristup. Tako ću se ograničiti na nekoliko opštih uputstva.

Za kraj još nešto osnovnih pravila:

• U prirodu se uputimo primereno obučeni i obuveni, ne zaboravite rezervnu odeću jer se do dolaska na čeku zagrijemo, a u šatoru ohladimo.
• U kameri neka bude uvijek puna baterija i dovoljno velika kartica (najmanje 16Gb), nije na odmet imati i koju rezervnu.
• Razmislite što ćete snimati i kakve objektive trebate. Kod penjanja u brda 2 do 3 sata je svaka dodatna težina višak jer je potrebno misliti i na odgovarajuću zaštitu od vetra i kiše i naravno jelo i piće.

I ne zanemarivo, pre nego okinete, proverite postavke na kameri da odgovaraju trenutnoj situaciji na terenu. Nije retkost da je prvi snimak i zadnji za taj dan. Kod foto-lova, brzopletost je, ako nigde drugde, poslednja stvar jer će snimak biti vrlo brzo neoštar ili nepravilno osvetljen. Potrebno je mnogo vežbe i opažanja i tek tada će ta vrsta fotografije biti
pravi užitak.

Hvala na čitanju, srdačan pozdrav

Lazar

Like, Share, Subscribe, Comment