Fotografija divljih životinja
Fotografisanje životinja uvek može biti žabavno i interesantno. Zapravo, za ljubitelje prirode je ovo prava poslastica. Čovek koji često posećuje prirodu i uživa u njom jeste i neko ko bih mogao svoju ljubav pretvoriti u zanimljiv hobi, a kasnije verovatno i u dobar biznis. Fotografi divljih životinja se često nalaze u magazinima National Geographic Srbija Magazin. Ova stranica često u svoje redove unese i fotografije ljudi koji to rade sa stilom i koji uživaju u fotografisanju. Zašto i sam pišem o ovome? Iskreno, veliki sam ljubitelj prirode, planine, životinja. Volim da boravim sa životinjama.
SHVATITE SVOJE SUBJEKTE
Upoznajte životinje koje fotografišete – njihove navike i posebnosti. To može da napravi razliku između snimanja ptice dok hvata plen i posmatranja kako proleće pored vas. Provedite vreme na terenu, istražujte i budite strpljivi. Životinje zahtevaju veliko strpljenje. Duboko razumevanje divljih životinja koje fotografišete će osigurati da nikad ne propustite savršene trenutke.
IMAJTE POŠTOVANJA PRE SVEGA
Pri fotografisanju divljih životinja važe određena nepisana pravila, ali poštovanje je ključno. Držite rastojanje, budite na bezbednom mestu i preduzimajte proračunate rizike. Uvek je dobra ideja da izbegavate sezonu parenja, jer u tim trenucima možete naići na veoma ljute životinje. I nikad se nemojte naći između majke i mladunčeta. Pogotovu, ako želite fotografisati mladunce medveda. Pre svega obratite pažnju na okolinu, jer tu gde su mladunci medveda, tu je i majka. Tu morate biti veoma obazrivi, jer su medvedi veoma opasne divlje životinje i pogotovu majka medveda može napasti bez problema.
UKLOPITE SE
Važno je da ne ometate divlje životinje, tako da je korišćenje režima tihog zatvarača suštinski važno, a takođe može biti od velike koristi i kamuflaža. To će vam pomoći da se uklopite i da uradite što prirodnije fotografije životinja u njihovim prirodnim okruženjima.
ISKORISTITE PRIRODNO OKRUŽENJE KAO SVOJU PREDNOST
Sunce je jedna od najkorisnijih alatki kojima raspolažete i zato ga dobro iskoristite. Moje omiljeno vreme za snimanje je početak i kraj dana, u vreme koje fotografi divljih životinja nazivaju „zlatni sat“ – period odmah posle izlaska sunca i neposredno pre zalaska sunca. To se često poklapa sa povišenom aktivnošću životinja, pa imate priliku da napravite sjajan snimak. U ovim periodima dana životinje izlate da traže hranu, kako bi u moderno doba nazvali “krenule da prošetaju”.
NE ŽURITE
Priroda ume da bude nepredvidljiva i ponekad vam ne ide na ruku. U fotografisanje divljih životinja je umešana ogromna količina sreće. Bez obzira na istraživanje koje ste preduzeli, ako životinja nije tamo gde ste mislili da će biti, ne možete je fotografisati. Ne dozvolite da vas to zaustavi. Napravite pauzu i ponovo promislite o uglu, radite danas sa onim čime raspolažete ili se vratite sutra i pokušajte ponovo.
PAŽLJIVO BIRAJTE OPREMU
Pažljivo birajte objektive. Razmislite o tome koliko blizu treba da se približite subjektu. Što je veća žižna daljina, to ste bliže. Ponesite više objektiva sa sobom, jer nikad ne možete znati koji objektiv će biti najbolji u tom neočekivanom trenutku.
Da li mi je potreban telefoto objektiv za fotografisanje divljih životinja?
Ne uvek. Ponekad možete da koristite širokougaoni objektiv (obično definisan kao onaj sa žižnom daljinom od 35 mm ili manjom) kako biste uradili fotografije divljih životinja u njihovom okruženju, ali ćete morati da se približite da biste to učinili. Ako želite da dobijete fotografije divljih životinja koje ispunjavaju kadar, obično vam je potreban objektiv u telefoto (85 mm ili veća žižna daljina) ili supertelefoto (300 mm i veća) opsegu. Ovi tipovi objektiva daju uže vidno polje – samo delić scene ispred vas – što znači da udaljene životinje i ptice izgledaju veće na slici.
Da li treba da koristim zum objektiv ili objektiv sa fiksnom žižnom daljinom za fotografisanje divljih životinja?
Koje žižne daljine su najbolje za divlje životinje i ptice?
Ptice su obično manje i teže im se prilazi od drugih divljih životinja, pa vam je za njihovo fotografisanje često potrebna veća žižna daljina. Iako možete da pravite snimke velikog sisara koji ispunjava kadar sa objektivom od 300 mm ili 400 mm, za neke vrste fotografisanja ptica možda ćete morati da koristite objektiv od 500 mm, 600 mm ili čak 800 mm.
Ono sto je takođe bitno kod ovog vida fotografisanja, a to je veoma bitno za ljubitelje prirode. Nemojte da se toliko zanesete fotografijom da zaboravite da uživate u onom što vidite. Fotografija je slaba zamena za to što ste tamo, zato uživajte u lepotama oko sebe. Neka fotografija bude deo zabave i uživanja, a ne krajnji cilj (osim ako ste profesionalni fotograf).
Serbian